САНТО ДОМИНГО –Током прве половине 2023. године, Хаићани су надмашили Американце у куповини некретнина у Доминиканској Републици, попевши се са петог на прво место. То су грађани са транзитним статусом; они нису ни становници нити имају стални статус.
Ово је јуче открио заменик министра за управљање миграцијама и натурализацију Министарства унутрашњих послова и полиције, др Хуан Мануел Росарио, који је изјавио да регистрација имовине странаца, у надлежности Генералне дирекције за миграције, има процедуру коју је тај заменик министарства довео у питање.
„Процедура подразумева да странац купи некретнину, затим је региструје и пошаље те информације нама као онима који су одговорни за политику имиграције и натурализације земље, како бисмо могли да имамо регистар некретнина“, објаснио је он.
Званичник је предложио да се то питање обрне, уз разумевање да пре него што странац стекне некретнине у земљи, мора се претходно спровести процес провере, у сарадњи са безбедносним агенцијама.
„Стижу код нас након што их је он већ купио, а испоставља се да велики број тих странаца има илегални имиграциони статус“, нагласио је.
У интервјуу са новинаром Федериком Мендезом, у емисији „Esferas de Poder“, која се емитује недељом од 8:00 до 9:00 ујутру на РНН каналу 27, изјавио је да су Хаићани потиснули Американце са водеће позиције као купци некретнина и потиснули Канађане на треће место.
Он је навео да 95% купаца некретнина на Хаитију у периоду јануар-јун нема миграцијски статус у земљи, јер су у транзиту, нису становници и немају стални статус.
Изјавио је да у земљи постоји 476 насеља недокументованих имиграната. „Ситуација је веома деликатна и озбиљнија него што многи људи схватају“, додао је.
Он део насиља које се дешава на граници приписује овим насељима. „Проблем је што у пограничним покрајинама имамо 70 насеља недокументованих имиграната“, изјавио је.
160 некретнина
Лаура Марињез, директорка за миграционе послове у заменику министра за управљање и натурализацију Министарства унутрашњих послова и полиције, известила је да су током периода јануар-јун ове године лица страних држављана стекла 160 некретнина у земљи, у вредности већој од скоро милијарду дијабетичких долара.
„У случају Хаићана, који су заузимали пето место по броју купаца од 2020. до 2022. године, они сада заузимају прво место, у првих шест месеци 2023. године, делегирајући другу позицију онима из Сједињених Држава, затим онима из Канаде и тако даље“, рекао је он.
Он је навео да постоји све веће интересовање међу Хаићанима за стицање некретнина, упркос недостатку правне документације за странце.
Додао је да највећи број купаца има интересовање или преферира куповину некретнина у Ла Алтаграсији, Самани и Пуерто Плати.
Он је навео да ревизија спроведена од 2020. године па надаље показује карактеристике свих некретнина које су купили странци, а које су регистроване код Министарства.
„У тој ревизији од 2020. до 2022. године, процењено је 960 досијеа“, рекла је Лаура Марињез, напомињући да су ови случајеви исцрпели одговарајуће законске процедуре, стигавши до надлежности за некретнине.
Објаснио је да га је ова грана правосуђа упутила на унутрашње послове и полицију ради регистрације по законском налогу.
„Важно је напоменути да су током тог двогодишњег периода највећи страни купци некретнина у земљи били Американци, затим Канађани, Италијани, Немци, а на петом месту били су грађани Хаића, што значи да су већ показивали интересовање за стицање некретнина на националној територији“, приметио је.
Марињез је рекао да ревизија утврђује да већина странаца који стичу некретнине у земљи немају легални статус у Доминиканској Републици.
„Прецизније, током тог периода, 95% нема легални имиграциони статус или има статус нерезидентне имиграције, што, како је професор малопре објаснио, није статус који им омогућава да се настане на неодређено време у Доминиканској Републици“, приметио је.
Додао је да је једно од сазнања то да се ове некретнине региструју након што их странац купи. „Другим речима, не постоји претходна провера особе“, нагласио је.
