Од: Сања Бојанић
Заменик сталног представника, UNDP Доминиканска Република
Од 1980. године, UNWTO је прогласио 27. септембар Светским даном туризма. Овогодишња тема, „Туризам и мир“, истиче моћ туризма у неговању хармоније и помирења међу народима.
Мир, у свом најширем смислу, не подразумева само одсуство сукоба и насиља, већ и одражава правду, равноправност и благостање унутар друштва. Да би се постигао овакав мир, развој мора бити инклузиван и уравнотежен, осигуравајући да целокупно становништво земље има користи, без обзира на то где живи. Међутим, постизање овог циља може бити прилично изазовно, а сам економски развој није довољан.
На пример, регион Јума у Доминиканској Републици, дом једне од међународно најпознатијих туристичких дестинација, Пунта Кане (која се налази у провинцији Ла Алтаграсија), има најнижи индекс људског развоја (ХДИ) у земљи, са резултатом од 0,566 у 2022. години (према подацима Територијалне платформе УНДП-а за људски развој), у поређењу са националним просеком од 0,609, упркос економском буму који је покренуо туризам. Стога морамо размотрити шта можемо учинити да олакшамо заједнички просперитет и његов значај за ширење сектора.

Шта заправо значи низак људски развој?
Низак индекс људског развоја указује на то да се људи који живе у овом региону суочавају са потешкоћама у кључним областима своје добробити. Ови изазови укључују низак животни век, вероватно због ограниченог приступа здравственим услугама; ограничене могућности образовања, које ограничавају лични развој и напредак, као и приступ пристојним пословима; и ниске приходе, који одржавају сиромаштво.
Иако је економски раст кључни услов за повећање ХДИ, он се не преводи аутоматски у опште благостање свих становника региона. Да би се то догодило, економски развој, укључујући ширење туризма, морају пратити свесне и намерне владине стратегије (и на националном и на локалном нивоу) које промовишу одрживи људски развој: побољшање социјалних, образовних и здравствених услова за целокупно становништво.
То значи елиминисање географских разлика у приступу социјалним услугама и заштиту природног и људског капитала, што заузврат постаје главни извор конкурентности. Конкретно, у случају туризма, да би он заиста био средство за мир, мора да ствара могућности за локалне заједнице, доприноси смањењу јаза неједнакости и осигурава да се користи расподељују праведније.
Дакле, како можемо подржати туризам у доприносу миру, правди, једнакости и благостању? У УНДП-у верујемо да је кључна акција јачање локалних механизама оснаживања, како за заједнице тако и за владе. Оснаживање људи на њиховим територијама не само да им омогућава да активно учествују у одлукама које утичу на њихову будућност, већ и подстиче стабилност и друштвену кохезију – суштинске факторе за трајни мир.
У овом контексту, посетиоци и туризам могу играти кључну улогу директно доприносећи локалном благостању, смањујући присилне миграције, социјалну депривацију и насиље повезано са сиромаштвом. Да би се промовисала једнакост и инклузија, неопходно је подржати и олакшати учешће и ангажовање грађана како би могли да играју активнију улогу и допринесу локално процесу одређивања приоритета потреба, формулисања секторских и територијалних планова и одређивања локалне развојне агенде.
Још једна суштинска стратегија је неговање продуктивних веза између великих туристичких компанија и малих локалних предузећа и интеграција ових малих локалних предузећа у ланац вредности туризма. Промовисање конкурентности микро, малих и средњих предузећа (МСП) кроз иновације, дигитализацију и стварање простора за пословне инкубације може имати директан економски утицај на заједнице. Ова врста економске интеграције има потенцијал да користи и туристичким компанијама и локалним предузетницима, чиме доприноси локалном развоју и праведнијој расподели користи.
Коначно, неопходно је да се све ове иницијативе развијају са глобалном визијом и у оквиру територијалне јавне политике посвећене побољшању приступа основним услугама, као што су здравствена заштита и квалитетно образовање. Ове услуге су основа за здраву и квалификовану радну снагу која ће подржати ширење туризма и других сектора који покрећу одрживи развој земље.
Овај Светски дан туризма је прилика да се сагледа шира слика и схвати да је неопходно осигурати да развој туризма не само да промовише економски раст, већ и доприноси стварању окружења које погодује миру, схваћеном као правда, једнакост и благостање. Само на тај начин можемо осигурати да одрживи људски развој напредује у свим регионима и да „нико не буде запостављен“.
Ауторка је заменица сталног представника УНДП-а за Доминиканску Републику. Има мастер диплому пословне економије (MBA) са Школе за међународну економију и финансије на Универзитету Брандеис у Бостону, САД, мастер диплому из пословне економије и диплому основних студија из економије са Економског факултета Универзитета Црне Горе. Говори енглески и македонски језик, а матерњи језик јој је црногорски (српски, босански, хрватски).




