САНТО ДОМИНГО.- Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) известила је јуче да је индекс потрошачких цена (CPI) забележио месечну варијацију од 0,16% у новембру 2024. године, чиме је међугодишња инфлација мерена од новембра 2023. до новембра 2024. године достигла 3,18%, остајући између доње границе и средине циљног распона од 4,0% ± 1,0% током дванаест узастопних месеци, односно од децембра 2023. године.
Очекује се да ће до краја ове године инфлација остати испод централног циља циљног распона утврђеног у монетарном програму ентитета.
Што се тиче међугодишње базне инфлације, Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) објашњава да она показује силазни тренд, достигавши 3,93% крајем новембра, остајући испод средине циља који је поставила Централна банка. Базна инфлација пружа јасније сигнале за вођење монетарне политике јер искључује одређене ставке које обично не реагују на услове ликвидности у економији, као што су храна са веома волатилним ценама, горива и услуге са регулисаним ценама попут електричне енергије и превоза, као и алкохолна пића и дуван.
Регулатор монетарне политике истиче да је међугодишња стопа инфлације од 3,18% забележена у новембру 2024. године једна од најнижих у Латинској Америци, после доларизованих економија региона (Панама, Еквадор и Ел Салвадор), као и Перуа и Костарике. Треба напоменути да је у случају Костарике међугодишња апрецијација њене валуте у односу на амерички долар допринела смањењу инфлаторних притисака.
Варијација по групама
Извештај BCRD објашњава да је, у упоредној анализи месеца новембра са октобром 2024. године, примећено да је група Храна и безалкохолна пића доживела негативну варијацију од 0,12%, што је резултат смањења цена прехрамбених производа велике тежине као што су свежа пилетина, зелене банане, парадајз, шаргарепа, између осталог, чије смањење није надокнађено повећањем цена црног лука, белог лука, јаја, кромпира и киселог лимуна.
Што се тиче групе Транспорт, монетарна власт напомиње да је забележила стопу инфлације од 0,39%, што је чини највећим доприносиоцем новембарској инфлацији, првенствено због сезонског повећања цена авио карата. Вреди истаћи да је домаћа субвенција за гориво коју је спровела извршна власт ублажила утицај ове групе на укупну варијацију индекса потрошачких цена.
Што се тиче индекса цена за групу Разна добра и услуге, Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) објашњава да је показао стопу варијације од 0,38%, што је резултат повећања цена услуга личне неге. Слично томе, категорија Ресторани и хотели забележила је стопу инфлације од 0,40% као резултат раста цена хране припремљене ван куће.
Индекс потрошачких цена (CPI) у групи становања показао је варијацију од 0,20%, што је резултат повећања цена закупнине станова. У међувремену, група здравства забележила је инфлацију од 0,32% због раста цена лекова за антихипертензив.
Инфлација трговинске и нетргиве робе:
Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) извештава да је индекс потрошачких цена (CPI) за трговинску робу порастао за 0,26% у новембру 2024. године, вођен вишим ценама авио карата и неких прехрамбених производа. Цена флашираног пива такође је допринела овом повећању. Месечна варијација индекса за нетргиву робу и услуге износила је 0,06%.
Инфлација по географским подручјима:
Што се тиче инфлације по географским регионима у новембру у поређењу са октобром 2024. године, извештај показује да је индекс цена за регион Озама, који обухвата Национални округ и провинцију Санто Доминго, повећан за 0,16%, Северни регион за 0,23%, Источни за 0,06% и Југ за 0,05%. Виша стопа инфлације примећена у Северном региону последица је већег утицаја група Транспорт и Ресторани и хотели. Исто тако, ниже стопе промена забележене у Источном и Јужном региону првенствено се објашњавају ефектом смањења цена хране.
Инфлација по квинтилима:
Доминиканска монетарна власт извештава да су индекси цена по социоекономским слојевима одражавали стопе инфлације од 0,10% у првом квинтилу и 0,07% у другом и трећем квинтилу. У случају квинтила са највишим приходима, четвртог и петог, оне су показале варијације од 0,09% и 0,28%, респективно. Виша стопа забележена у петом квинтилу објашњава се већим доприносом групе Транспорт, посебно због повећања цена авио карата. Треба напоменути да су релативно ниске стопе инфлације примећене у првом, другом и трећем квинтилу последица утицаја смањења цена прехрамбених производа, који имају већу релативну тежину у потрошачким корпама ових квинтила.
