САНТО ДОМИНГО.- Од марта 2025. године, кредити производним секторима забележили су каматну стопу од 13,56%, што је 95 базних поена ниже од 14,51% колико су имали у новембру прошле године, саопштила је јуче Централна банка Доминиканске Републике.
Управно тело је навело да су за исти временски период потрошачки кредити пласирани по просечној каматној стопи од 20,45%, што је 106 поена ниже од нивоа забележеног на 21,51% за поменути месец новембар.
„Ова еволуција банкарске имовине одражава мере које су усвојили Монетарни одбор и Централна банка у последњем кварталу 2024. и почетком 2025. године, путем којих је финансијском систему обезбеђена ликвидност откупом меница и записа Централне банке по доспећу у износу од око 173 милијарде динара.“.
Централна банка је даље навела да је Монетарни одбор такође одобрио ослобађање 35,355 милијарди доминиканских републиканских долара из законске обавезне резерве (1,75% обавеза које подлежу законској обавезној резерви) за стицање јефтиних стамбених решења и за привремене кредите намењене њиховој изградњи, као и за стицање кућа уопште до 15 милиона доминиканских републиканских долара и, поред тога, за обезбеђивање финансирања микро, малим и средњим предузећима (ММСП) путем специјализованих субјеката за микрофинансирање. „Од ове последње мере законске резерве, до данас је исплаћено око 16 милијарди доминиканских републиканских долара, што је 45,2% одобреног износа, чиме је досегнуто 2.901 корисника“, навела је Централна банка у чланку под називом „Снага и отпорност доминиканског финансијског система у сложеном, турбулентном и неизвесном међународном окружењу“.
У документу се наводи да је крајем марта 2025. године нето имовина финансијског система достигла износ од 3,9 билиона доминиканских републиканских долара, што представља апсолутни међугодишњи раст од 371.331 милиона доминиканских долара у поређењу са мартом 2024. године, уз стопу раста од 10,5%, што је у складу са номиналним растом доминиканске економије.
„Најбрже растуће категорије имовине биле су портфолио кредита и ликвидна имовина, које су забележиле међугодишњи пораст од 209.799 милиона бразилских долара (10,8%) и 112.370 милиона бразилских долара (21,3%), респективно. У међувремену, удео имовине коју држе више банака у иностранству представљао је само 3,0% укупне имовине, приближно 105 милијарди бразилских долара.“ У
извештају се додаје да је до краја првог квартала 2025. године комбинација ових мера и кумулативно смањење стопе монетарне политике за 125 базних поена од септембра 2024. године допринела нижим каматним стопама за више банака, јер је механизам преноса монетарне политике функционисао.
„Заиста, од краја марта 2025. године, кредити које је одобрио овај подсектор забележили су пондерисану просечну каматну стопу од 14,77%, што је смањење од приближно 132 базна поена у поређењу са новембром 2024. године, када је каматна стопа достигла 16,09%“, наводи се у публикацији.
Додаје се да су ниже каматне стопе и одржана динамика кредитирања допринели одржавању здравих финансијских индикатора кредитног квалитета, профитабилности и солвентности од краја марта 2025. године. „За тај месец, финансијски систем је регистровао стопу кашњења од 1,6%, односно 1,60 РД$ доспелих кредита за сваких 100 РД$ неизмирених кредита. Заузврат, финансијски систем је одржавао резерве за покривање ових доспелих кредита на нивоу од 185,4%, односно 1,85 РД$ резерви за сваких 1,00 РД$ доспелих кредита.“
Што се тиче профитабилности, финансијски систем је одржао повраћај на капитал (ROE) од 22,2% за месец март 2025. године, док је повраћај на активу (ROA) потврђен на 2,7% за исти датум, истиче се у чланку Централне банке.
„Ови нивои приноса омогућили су финансијском систему да генерише довољан профит како би одржао довољно простора за пруденцијалну ликвидност и капиталне захтеве. У том смислу, према подацима Суперинтенденције банака, регулаторни коефицијент солвентности финансијског система износио је 17,57% од фебруара 2025. године, што је више од минимума од 10% који је прописан Монетарним и финансијским законом бр. 183-02, што значи да финансијски систем има вишак капитала од 191.269 милиона доминиканских динара.“
Извештај истиче да се снага финансијског система огледа у одрживом расту јавних депозита и капитала, наглашавајући да су од краја марта 2025. године јавни депозити, који представљају депозите које држе предузећа, домаћинства и појединци у финансијском систему, порасли за 317.473 милиона доминиканских динара у поређењу са мартом 2024. године, што је међугодишње повећање од 10,2%, укупно износећи 3,4 билиона доминиканских динара, што показује поверење штедиша у доминикански финансијски систем. „Ово повећање се догодило у супротности са смањењем пондерисане просечне пасивне каматне стопе више банака, која је пала са 10,21% у новембру 2024. на 8,91% у марту 2025. године, што је смањење од 130 базних поена.“
Заузврат, уплаћени капитал и резерве капитала, које представљају капитал субјеката финансијског посредовања за апсорпцију губитака и заштиту штедње депонената, повећане су за 41.253 милиона RD$ у периоду март 2024-2025, што је еквивалентно међугодишњој стопи раста од 13,0%. Са овим растом, ови капитални ресурси финансијског система завршили су март 2025. године са износом од 358 милијарди RD$, што одражава његову робусност и отпорност, у складу са горе поменутим нивоима регулаторног бафера солвентности.
„Ови резултати потврђују да финансијски систем наставља да показује одрживу снагу и динамику у прилагођавању турбулентном и неизвесном спољном окружењу на глобалним финансијским тржиштима. Горе наведени фактори, у комбинацији са постепеним процесом регулаторног и пруденцијалног јачања ка најбољим међународним праксама, омогућиће субјектима финансијског посредовања да додатно учврсте свој статус кључног економског сектора и компаративне предности за доминиканску економију, омогућавајући јој да се снађе у пролазним сценаријима високе волатилности и сложености који произилазе из еволуције глобалне економије.“
