САНТО ДОМИНГО –Централна банка је јуче појаснила да Доминиканска Република „није међу економијама са највишим нивоом инфлације у Латинској Америци“. „У ствари, она се налази међу три земље са најмањим одступањем од средишта свог циљаног распона унутар групе земаља у региону које су усвојиле оквире циљања инфлације (континуирани раст цена)“, наводи се у саопштењу.
У документу објављеном штампи, у којем износи „појашњења“ о недавној динамици инфлације у међународном контексту, управно тело је навело „да је откривајућа чињеница коју су неки политички аналитичари покушали да игноришу у својој жељи да поткопају напоре уложене у стабилизацију понашања домаћих цена то да је, након Уругваја и Гватемале, Доминиканска Република земља са најмањим одступањем од центра свог циљаног распона инфлације међу свима који прате ову шему монетарне политике у региону“.
Он је објаснио да се, када се упоређује међугодишња инфлација од јула 2021. до јула 2022. у Латинској Америци, „што је одговарајући период за праћење инфлације у земљама“, примећује да је годишња инфлација у Доминиканској Републици испод медијане, што значи да више од половине земаља у региону (10 од 18) тренутно бележи годишњу варијацију индекса потрошачких цена (CPI) већу од оне у Кискеји.
Навео је случајеве Венецуеле, са стопом инфлације од 137,1%, Аргентине (71,0%), Чилеа (13,1%), Костарике (11,5%), Никарагве (11,5%), Парагваја (11,1%), Хондураса (10,9%), Колумбије (10,2%), Бразила (10,1%) и Уругваја (9,6%).
Додала је да је још један фактор који олакшава конвергенцију инфлације ка циљном распону од 4% ±1% у 2023. години повољан учинак активности које генеришу девизе, што је резултирало кумулативном апрецијацијом пезоса од 7,9% до сада ове године.
Централна банкаје упозорила да би било мудро бити опрезан када се коментарише променљива која је кључна за ефикасност монетарне политике.
