Преузетоиз Ел Паиса
Енергетска тржишта реагују на најгори могући сценарио, онај који би могао имати непредвиђене последице: руску инвазију на Украјину. Природни гас, гориво за које се ЕУ у великој мери ослања на евроазијског гиганта, скочио је за 30% у четвртак у невиђеној сесији, достигавши врхунац од 60%. Цена од 115 долара по мегават-сату, по којој се трговао касно поподне, шест је пута већа него пре само годину дана. У међувремену, брент — европска референтна вредност — пробила је границу од 100 долара — ниво који није виђен од 2014. године — и прети да продужи недавни брутални скок цена бензина и дизела.
Озбиљност нове рунде економских санкција које Брисел спрема да покуша да економски осакати Кремљ биће кључна за процену колико високо може да порасте цена енергетских производа. Иако је руски председник Владимир Путин више пута обећао да неће прекинути испоруку гаса или нафте – потез који није могао себи да приушти преко ноћи у време када војни расходи расту – његов кредибилитет је на најнижем нивоу икада након копненог и ваздушног напада на његову суседну земљу.
„Све зависи од тога како ће Европа и Сједињене Државе реаговати“, примећује Ханс ван Клиф, виши економиста у холандској банци АБН Амро. „Хоће ли увести санкције нафтном и гасном сектору или не?“, пита он. „Цене нафте и гаса постале су најбољи барометар страха током ове кризе: сваки поремећај токова из Русије у Европу, било због оштећења производа или санкција, погоршао би тренутни недостатак понуде“, додаје Норберт Рикер, шеф економске анализе у инвестиционој банци Јулијус Бер, у белешци клијентима у којој такође поставља неколико питања за размишљање: „Хоће ли Запад увести оштре санкције Русији упркос високој економској цени коју би даљи раст цена нафте подразумевао? Хоће ли се Кина и Индија [нето увозници енергије] укључити у сукоб ако и оне сносе део економских трошкова? Хоће ли земље произвођачи нафте попустити западном притиску и укинути ограничења у понуди како би пумпале више сирове нафте?“.
Растућа цена нафте и гаса има катастрофалне последице по инфлацију у Европи, променљиву која је већ на нивоу какав није виђен деценијама. То је последица како повећања цене моторних горива – које су већ биле на рекордно високим нивоима много пре него што је сирова нафта пробила границу од 100 долара по барелу – тако и раста цене лож уља и електричне енергије, а обе ствари у великој мери зависе од дешавања на тржишту природног гаса.
Нешто више од 40% нафте коју троши Европска унија долази из Русије, према подацима Евростата, а та бројка се креће око 25% за природни гас. Међутим, ова укупна слика прикрива значајне разлике између земаља чланица: док у Немачкој и другим централноевропским земљама две трећине природног гаса долази из Русије, у Шпанији та бројка једва достиже 10%. Исто важи и за нафту: Немачка купује око трећину своје нафте од Москве, док је у Шпанији та бројка једва 5%. Додатни проблем је што стратешке резерве гаса ЕУ на најнижем нивоу у више од деценије.
Европска комисија тренутно ради на плановима за непредвиђене ситуације како би пронашла алтернативне изворе снабдевања горивом. Овај напор укључује, на пример, разговоре са САД, Катаром и Норвешком о повећању количине природног гаса увоза бродовима, количине која је експоненцијално порасла од почетка енергетске кризе. Иако је гас тренутно најхитније питање, Брисел такође разматра алтернативе за увоз сирове нафте, која тренутно долази из Русије, другог највећег светског произвођача са тржишним уделом од скоро 10%.
ЕУ је, како је у понедељак нагласила европска комесарка за енергетику Кадри Симсон, „спремна чак и за најгори могући сценарио“. Ситуација је, рекла је током посете Мадриду, „прилично покривена“ за последњи део зиме. Слично томе, трећа потпредседница шпанске владе и министарка за еколошку транзицију, Тереза Рибера, нагласила је у четвртак да је снабдевање „загарантовано“, али је подвукла да Шпанија „може бити погођена“ растућим ценама енергије „на свим фронтовима“.
