САНТО ДОМИНГО – „Верујемо да систем закупнине предложен у иницијативи постаје бирократски протокол који би могао утицати на производни сектор и наштетити инвестицијама“, приметила је Фондација за институционализам и правду поводом нацрта Општег закона о закупу некретнина и исељењима, који је 24. маја усвојио у првом читању Посланички дом.
Институција тврди да режим закупа који се односи на друге намене, као што су локалне активности, индустријске активности и краткорочни закуп, треба да се заснива искључиво на грађанском праву и принципу слободне воље странака.
„Предлажемо да се обим појма „становање“ дефинише у складу са уставним прописима како би се избегла тумачења и забуна у примени закона, схватајући га као главно место сталног боравка које се користи за заједнички живот и породични или лични боравак“, наводи се у „Студијској матрици“ коју је припремио ентитет.
Фињус сматра да је обавеза давања обавештења шест месеци пре раскида уговора веома дуг период и стога препоручује да се власнику пружи могућност да превремено раскине уговор ако је дошло до кршења од стране закупца.
Он предлаже да се пројекат назове „Општи закон о закупу непокретности намењених породичном становању“.
„Термин 'мора толерисати непријатности' поправки о трошку станодавца је веома широк и може имати негативне последице по закупца ако станодавац злоупотреби ову одредбу“, тврди он.
„Ако је непредвиђени догађај последица непажње закупца, као што је пожар, он мора преузети одговорност за поправку штете“, наглашава он.
Институција сматра да у случајевима усмених уговора неће бити могуће испунити формалности регистрације и депозита које захтева овај пројекат.
У четвртом члану предлаже се замена речи „одредиште“ са „сврха“, јер то доводи до забуне приликом читања чланка.
„Предлажемо да се термин „управник“ замени термином „представник“, јер се у пракси и уобичајено термин „управник“ користи за означавање људи који обављају одређене задатке у одржавању имовине или дома, али не и за адвоката и представника власника.“.
У вези са ставом у закону који наводи да „лице које је одржавало де факто брачну везу или је живело у браку са закупцем има једнака права“, Фињус појашњава да, у складу са судском праксом и уставом, брачна веза захтева одређене формалности како би била применљива према трећим лицима.
