ВАШИНГТОН, Д.Ц. – Бивши председник САД Доналд Трамп поново је изашао на међународну арену са предлогом који је изазвао интензивну политичку и дипломатску дебату: стварање Глобалног савета за мир, познатог и као Одбор за мир, у којем би заинтересоване земље морале да допринесу милијарду долара да би обезбедиле стално место. Иницијатива, коју су открили међународни медији и која се приписује радним нацртима из Трамповог ужег круга, има за циљ успостављање паралелне структуре за посредовање и реконструкцију у зонама сукоба, са Појасом Газе као почетним фокусом интервенције.
Предлог се јавља у контексту исцрпљивања традиционалних мултилатералних механизама и растуће перцепције неефикасности организација попут Уједињених нација (УН) у решавању дуготрајних сукоба. Трамп се залагао за ово ново тело као агилнију алтернативу, са концентрисаним вођством и гарантованим ресурсима, способну да спроведе брзе одлуке у сценаријима где је традиционална дипломатија заказала.
Управљање новцем и Трампова централна улога
Један од најконтроверзнијих аспеката пројекта је концентрација моћи у управљању фондом. Према прелиминарним документима, Трамп би преузео инаугурално председавање Глобалним мировним саветом, са широким овлашћењима да одобрава пријем земаља чланица, валидира стратешке одлуке и надгледа коришћење прикупљених финансијских средстава.
Шема успоставља два нивоа учешћа: земље које доприносе милијарду америчких долара добиле би стално чланство, док би оне које не изврше уплату могле да се придруже привремено, на ограничен период и уз могућност преиспитивања. Овај модел је изазвала критике због условљавања дипломатског учешћа способношћу плаћања и због централизације контроле над милијардама долара у структури са персонализованим вођством.
Позване земље и званичне реакције
Више од 60 земаља је позвано да се придружи Одбору за мир. Међу њима су Аргентина, Канада, Казахстан, Турска, Египат, Јордан, Индија, Пакистан и други регионални актери и силе у успону. Аргентински председник Хавијер Милеи јавно је потврдио да је примио позив, иако је појаснио да није донета никаква одлука о потенцијалном финансијском доприносу. У Парагвају је влада потврдила контакт, али је негирала било какву финансијску обавезу.
Реакције су биле помешане. Неке владе су изразиле интересовање за анализу предлога као алтернативног начина решавања сукоба, док су друге изразиле опрез с обзиром на високе трошкове придруживања и политичке импликације придруживања организацији коју предводи Трамп. У Европи, неколико министарстава спољних послова упозорило је на утицај који би ова структура могла имати на равнотежу постојећег мултилатералног система.
Одбор за мир и његов могући састав
Унутрашња структура Глобалног савета за мир састојала би се од Извршног одбора са истакнутим политичким и економским личностима. Међу именима која су се појавила су амерички државни секретар Марко Рубио; Џаред Кушнер, Трампов зет и бивши кључни саветник; бивши британски премијер Тони Блер; и председник Светске банке Аџај Банга. Овакав састав појачава перцепцију организације са снажним западним утицајем и блиским везама са политичким кругом бившег америчког председника.
Овај потенцијални састав покренуо је питања о репрезентативности региона директно погођених сукобима, посебно Блиског истока, као и о недостатку јасних механизама одговорности.
Газа као централна осовина и противтежа УН
Иако се Глобални мировни савет представља као глобална организација, његов почетни фокус би био на појасу Газе. Средства прикупљена доприносима земаља чланица би била првенствено намењена обнови територије и спровођењу плана политичке и економске стабилизације након више од две године рата. У пракси, иницијатива се обликује као директна противтежа УН, са сопственим правилима, гарантованим финансирањем и централизованијим ланцем командовања.
За заговорнике пројекта, овај модел би омогућио бржи одговор у кризним ситуацијама. За његове критичаре, он представља ризик даљег слабљења мултилатералног система и подређивања међународног мира специфичним политичким и економским интересима.
Недавни подаци о рату у Гази
Рат у Гази је оставио за собом невиђена људска и материјална разарања у региону. Од почетка сукоба у октобру 2023. до краја 2025. године, процењује се да је погинуло више од 72.000 људи, углавном цивила, а да је око 170.000 повређено, од којих многи имају трајна оштећења. Поред тога, око 11.000 људи се води као нестало, затрпано је под рушевинама или се не зна где се налазе.
Демографски утицај је био дубок: становништво Газе је смањено за приближно 250.000 људи, што је еквивалентно више од 10% њеног предратног становништва. У територијалном смислу, преко 90% изграђеног окружења је оштећено или уништено, укључујући куће, болнице, школе, универзитете, путеве и водоводне и електричне мреже. Процењује се да је 44.000 хектара пољопривредног земљишта постало неупотребљиво или је озбиљно оштећено.
Економски колапс је подједнако драматичан. Бруто домаћи производ Газе је смањен за више од 80%, са незапосленошћу која прелази 75% и готово потпуним застојем производне активности. Директни економски губици прелазе 30 милијарди америчких долара, док би трошкови потпуне реконструкције могли да трају деценијама и захтевају инвестиције које далеко премашују тај износ.
