Пре неколико дана, разговарао сам са консултантом и дошли смо до теме која ми је била на памети: управљање благостањем запослених у организацијама за некретнине. Разговарали смо о томе колико је сектор обично ненамерно настројен у овој области, како постоји читава култура усмерена на постизање продајних циљева, али готово да нема праксе посматрања и подржавања стварног благостања људи који омогућавају остваривање тих циљева. Одлучио сам да ово покренем овде јер мислим да је то разговор који нам је хитно потребан.
У некретнинама, склони смо да скоро све структурирамо размишљајући о солидности пословања, али понекад заборављамо најважнију ствар: солидност људског тима.
Имамо стратегије и пројекције за сваки потез: продате јединице, време затварања, повраћај по пројекту. Међутим, ако се питамо колико компанија у сектору одваја време да процени емоционално благостање својих КЛП-ова (Кључних лидерских позиција) – тих кључних лидерских позиција које одржавају пословање и воде тимове – одговор би нас могао изненадити. И то не на добар начин.
Сектор некретнина је један од емоционално најзахтевнијих; притисак да се постигну резултати је константан, циклуси продаје су дуги, а неизвесност је свакодневна реалност. Одржавање ове структуре захтева веома снажна рамена, а када се благостање ових стратешких лидера намерно не води рачуна, трошкови се тихо акумулирају. Манифестују се као сагоревање, отказивање и на крају се преносе на остатак тима, утичући на климу у читавим организацијама, а да виши менаџмент у потпуности не разуме зашто.
Бити намеран у погледу благостања у КЛП-овима значи озбиљно схватити фундаментална питања која себи готово никада не постављамо у журби свакодневних операција. Какво је емоционално стање оних који воде критичне области? Да ли наши менаџери, директори и координатори продаје имају алате за управљање притиском или одржавају резултате на штету сопственог здравља? Да ли се наши лидери осећају виђеним и подржаним или једноставно испуњавају улогу обуздавања под хроничним стресом?
Благостање ових стратешких позиција није корпоративни луксуз или апстрактни концепт; то је прави стуб који стабилизује организацију.
Када вођа тима делује из стања исцрпљености, његова способност да инспирише, води са емпатијом и доноси исправне одлуке је значајно смањена. С друге стране, лидерство којим се управља из стања равнотеже и благостања има директан и позитиван утицај на задржавање талената, кохезију тима и квалитет организационе културе.
У некретнинама градимо и пројектујемо стабилност за друге. Али снага онога што испоручујемо споља зависи искључиво од здравља онога што градимо интерно. Брига о онима који имају одговорност за вођење не само да хуманизује радно окружење; она трансформише начин пословања, подиже квалитет корисничке услуге и пружа одрживост коју ниједан чисто финансијски извештај не може заменити.
Време је да се осврнемо на себе са истом озбиљношћу са којом гледамо на тржиште, јер на крају крајева, у организацијама као и у структурама, оно о чему се не брине, то се и поквари.
Препоручена литература:
