САНТО ДОМИНГО.- Монетарни одбор је одобрио повећање од 25 милијарди пезоса за нови Фонд брзе ликвидности (FLR), у оквиру стратегије монетарних стимуланса која има за циљ подстицање економске активности у окружењу ниских инфлаторних притисака.
У саопштењу за штампу, Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) детаљно наводи да ће се ова средства исплаћивати постепено по годишњој каматној стопи од 3%, тако да финансијски посредници могу да усмере нове кредите ка производним секторима, домаћинствима и микро, малим и средњим предузећима, по каматној стопи не вишој од 9% годишње.
Износ који одговара сваком ентитету, објашњава финансијска институција, биће одређен према његовом учешћу у портфолију кредита финансијског система, а биће исплаћен након што се исцрпе расположива средства ослобођена из законске резерве.
Централна банка Доминиканске Републике (BCRD) појаснила је да је целокупна одобрена обавезна резерва, која износи приближно 34 милијарде пезоса, и даље доступна за издавање нових кредита производним секторима, домаћинствима и микро, малим и средњим предузећима (ММСП) по каматним стопама које не прелазе 9% годишње.
Исплата ових средстава ће се вршити почев од јуче, понедељка, 19. јуна, постепено, у недељној пропорцији која не прелази 25% износа који одговара сваком ентитету.
Агенција је такође известила да је до 16. јуна 2023. године пласирано око 60 милијарди пезоса што одговара Кредиту за брзу ликвидност (FLR).
Ова средства је исплаћивала Централна банка по годишњој каматној стопи од 3%, гарантованој хартијама од вредности које је издао регулаторни орган или Министарство финансија.
Од овог износа, око 30 милијарди пезоса је обезбеђено по горе поменутој годишњој стопи од 3% субјектима финансијског посредовања за одобравање новог финансирања производним секторима и домаћинствима, по каматним стопама које не прелазе 9% годишње, и микро, малим и средњим предузећима, по конкурентним стопама у складу са трошковима својственим овом тржишном сегменту.
Поред тога, исплаћено је 30 милијарди пезоса како би ови ентитети могли имати већи ниво ликвидности, што би допринело убрзању механизма преноса монетарне политике и смањењу каматних стопа, кроз постепено пласирање нових кредита за продуктивну активност, како се процеси процене дужника буду исцрпљивали.
Централна банка је известила да је од средстава додељених производним секторима и домаћинствима, 62% усмерено од стране финансијских посредника ка сектору трговине и микро, малих и средњих предузећа, затим следи производни сектор са уделом од 16%, док 15% тих средстава додељено грађевинском сектору; преосталих 7% је додељено, између осталог, пољопривредном, домаћинству и здравству.
До данас је одобрено 1.194 кредита са пондерисаном просечном каматном стопом од 8,7% годишње, између осталог за обртна средства, куповину материјала и производњу готових производа, саопштила је Централна банка.
„Усмеравање ових средстава допринело је смањењу каматних стопа у више банака, што би подстакло потрошњу и инвестиције у секторима са широким мултипликативним ефектом на економску активност и повољним учинком тржишта рада“, рекао је он.
Модели прогнозирања Централне банке указују да би, у оквиру овог програма монетарних стимулација, инфлација остала у циљаном распону од 4% ± 1% до краја ове године, „у одсуству егзогених шокова који нису предвиђени у Монетарном програму“.
