Током тог периода забележено је 477,5 милиона трансакција.
САНТО ДОМИНГО – Сектор услуга чинио је 45,7% вредности потрошње кредитним картицама прошле године, што је еквивалентно 465.928 милиона бразилских дирхама. Унутар овог сектора, барови, хотели и ресторани се истичу, са 151.036 милиона бразилских дирхама током тог периода, према статистици Платног система Централне банке коју је анализирао Технички директорат Америчке асоцијације економиста (ABA).
Удружење вишеструких банака Доминиканске Републике (ABA) саопштило је јуче да су услужни објекти, супермаркети и малопродајни објекти чинили скоро 88% укупне потрошње прошле године кроз 11 милиона картица различитих врста које су издале банке које послују у земљи.
Током 2024. године, корисници банковних картица (дебитних, кредитних, владиних субвенција и препаид) потрошили су укупно 1 билион 19.844 милиона дијабетичких долара у различитим пословима, што указује на релевантну улогу ових финансијских инструмената у економској динамици земље, навела је Америчка асоцијација економиста (АБА).
У саопштењу за штампу, наведено је да 23,3% вредности коју плаћају корисници одговара трансакцијама у супермаркетима (237.480 милиона динара); 19,1% потрошњи у малопродајним објектима (195.335 милиона динара); 7,6% је издвојено за гориво (77.489 милиона динара); а остатак, који чине авио-компаније, велетрговци и друге компаније, чини 4,3%, што је еквивалентно 37.000 милиона динара.
Што се тиче броја трансакција, Америчка асоцијација економиста (ABA) је известила да је прошле године забележено 477,5 милиона трансакција, од чега је скоро половина у сектору услуга, који је чинио 236,2 милиона, односно 49,5%. Следе супермаркети са 24,5%; малопродајни објекти са 13,6%; куповина горива са 10,7%; а преосталих 1,4% чиниле су трансакције са авио-компанијама, чланским организацијама, велетрговцима и другим предузећима.
Број и врсте банковних картица које постоје у земљи
АБА је тврдила да сектор игра фундаменталну улогу у платном екосистему Доминиканске Републике, напомињући да је крајем 2024. године додато 11.066.312 картица које су издале више банака, што представља 86% укупног финансијског система.
Он је прецизирао да је од тог износа 59,9% дебитних картица; 32,1% кредитних картица; 7,6% су картице које субвенционише влада и 0,4% су препаид картице.
Додао је да је између 2020. и 2024. године издато 1.397.031 нових дебитних картица, што представља повећање од 26,7%, на укупно 6,6 милиона. У међувремену, током истог периода издато је 1.341.746 нових кредитних картица, укупно 3,5 милиона, што представља повећање од 60,8%, према статистици Централне банке.
„Доказ модернизације Платног система, коју предводи Централна банка, јесте да је током поменутог периода 90% свих активних картица оспособљено за рад у бесконтактном режиму, што представља већу сигурност и брзину приликом обављања трансакција“, навела је АБА.
АБА је закључила да више банака, као издаваоци картица, значајно доприносе оживљавању економије и њихов утицај обухвата различите аспекте, од повећане потрошње до доприноса модернизацији финансијског система.
Он је објаснио да коришћење ових инструмената омогућава потрошачима приступ добрима и услугама, подстичући потрошњу у релевантним секторима као што су трговина, туризам, технологија и забава.
Банковне картице имају велики потенцијал да подстакну укључивање људи са ограниченим приступом формалној економији и поштовање пореских прописа, саопштила је Америчка асоцијација за економију (ABA).
„Пример за то је да је пропис о олакшавању плаћања пореза, договорен са финансијским сектором, већ у завршној фази одобравања у Генералној дирекцији за унутрашње порезе, што ће омогућити појединцима и малим и средњим предузећима да формализују своје пословање и испуне пореске обавезе“, закључио је он.
