САНТО ДОМИНГО- Централна банка (BCRD) известила је да је варијација индекса потрошачких цена износила 0,47% у новембру 2022. у поређењу са октобром, чиме је акумулирана инфлација од јануара до новембра 2022. износила 6,80%.
Што се тиче међугодишње инфлације мерене од новембра 2021. до новембра 2022. године, она наставља своју силазну путању, задржавајући се на 7,58%, што је смањење од 206 базних поена у односу на врхунац од 9,64% забележен у априлу ове године. Стога се пројектује да ће инфлација завршити 2022. годину на око 7,2%.
У месечном извештају Институције се наводи да је базна инфлација у новембру 2022. године износила 0,33%, након што је у октобру забележила 0,36%, тако да други месец заредом показује месечне стопе које су, када се прерачунају на годишњи ниво, у складу са остваривањем циља инфлације од 4% ± 1% монетарног програма Централне банке.
„Централна банка уверава да варијација индекса потрошачких цена одржава силазни тренд ка конвергенцији ка циљном распону од 4% ± 1%. Инфлација потрошачких цена износила је 0,47% у новембру 2022. у поређењу са октобром, што ставља акумулирану инфлацију од јануара до новембра 2022. на 6,80%“навео је регулаторни орган у саопштењу за јавност.
Исто тако, на међугодишњем нивоу, базна инфлација наставља да успорава, падајући са 6,86% у октобру на 6,59% у новембру 2022. године. Вреди напоменути да овај индикатор изолује понашање одређених намирница са веома променљивим ценама, као и горива, услуга са регулисаним ценама као што су електрична енергија, превоз и алкохолна пића и дуван, са циљем добијања јаснијих сигнала за вођење монетарне политике.
Монетарна власт истиче да је силазни тренд инфлације углавном последица успешне комбинације мера монетарне политике које је усвојила Централна банка и владиних субвенција за цене горива и електричне енергије. Ове монетарне и фискалне мере ће омогућити да се инфлација приближи циљном распону од 4% ± 1% пре краја другог квартала 2023. године, према моделима система прогнозирања Централне банке.
У извештају се објашњава да је, у вези са монетарном политиком, благовремена реакција Централне банке усвајањем мера од новембра прошле године, као једне од првих у региону, успела да подигне реалну међубанкарску каматну стопу, дефинисану као разлика између номиналне међубанкарске стопе и 12-месечних инфлационих очекивања, за око двеста поена изнад неутралног нивоа, тако да су уочени резултати на правом путу и одражавају смањење домаћих инфлаторних притисака.
Такође истиче недавно успоравање цена робе, посебно нафте и хране, као и глобалних трошкова контејнерског транспорта. Штавише, позитивни резултати и динамика активности које генеришу девизни прилив (туризам, извоз, дознаке и стране директне инвестиције) допринели су релативној стабилности девизног курса, делимично ублажавајући утицај увоза на цене.
Варијације по групама
Анализа укупног индекса потрошачких цена показује да је група која је највише допринела инфлацији у новембру 2022. године била храна и безалкохолна пића, са растом од 0,92% и чинећи приближно половину укупне инфлације у том месецу. У мањој мери, допринеле су и групе разна добра и услуге (0,69%), превоз (0,33%), ресторани и хотели (0,51%) и алкохолна пића и дуван (1,51%).
Раст индекса цена од 0,92% за групу хране и безалкохолних пића углавном се објашњава повећањем цена примећеним код зелених банана (10,85%), зрелих банана (12,32%), кромпира (8,98%), пилећег бујона (3,57%), белог лука (9,05%), зелених банана (3,36%), парадајза (8,11%), свежег пилетине (0,38%) и авокада (5,89%), док су остали прехрамбени артикли забележили пад цена, попут јаја (-2,10%) и зеленог грашка (-7,34%).
Важно је напоменути да понашање цена зелених и зрелих банана чини 0,11 процентних поена од 0,47%, односно 23,4%, укупне стопе инфлације за новембар. У том смислу, треба напоменути да су плантаже банана погођене неколико торнада у региону Сибао.
Индекс цена за групу разних добара и услуга порастао је за 0,69% у новембру 2022. године, првенствено због повећања цена услуга и производа за личну негу, које су забележиле варијације од 0,84% и 0,76%, респективно. У међувремену, индекс потрошачких цена за групу алкохолних пића и дувана порастао је за 1,51%, као резултат повећања цена флашираног пива (1,97%), слада (1,64%), одлежаног рума (1,04%), белог рума (1,12%) и златног рума (0,98%).
Инфлација потрошачких цена за групу транспорта забележила је пораст од 0,33% у новембру, првенствено због повећања цена авионских карата (11,91%) и аутомобила (0,48%). Ова умерена инфлација у групи транспорта резултат је мера које је спровела извршна власт ради субвенционисања домаћих цена горива, што значајно утиче на понашање ове групе смањујући њен утицај на укупни индекс потрошачких цена.
Што се тиче варијације од 0,51% у индексу потрошачких цена за групу ресторана и хотела, она је углавном последица повећања цена услуга припремљене хране ван дома, као што су јело дана (0,49%), услуга пилетине (0,76%) и услуга намирница са прилогом (0,50%).
