САНТО ДОМИНГО.-Централна банка је известила да је на крају прве половине 2024. године нето имовина финансијског система показала међугодишњи раст од 365.708 милиона дијабетичких долара у поређењу са јуном 2023. године, што представља стопу раста од 11,2% у односу на исти период прошле године.
То указује да је овај раст премашио повећање обавеза, које су у истом периоду забележиле варијацију од 293.549 милиона доминиканских долара, што је еквивалентно 10,1%, и да је ово понашање у складу са трендом главних монетарних агрегата и у складу са нивоом номиналне експанзије доминиканске економије.
Од јула 2024. године, приватни кредити у националној валути из финансијског система расли су за 15,2% годишње, постепено се приближавајући номиналном расту економије од око 9% годишње.
Значајан део раста имовине генерисан је повећањем нето вредности финансијског система за око 72.159 милиона динара, што је повећање од 19,6% од јуна 2023. до јуна 2024. године.
С обзиром на ову динамику веће капитализације, процентуални раст капиталних ресурса финансијског система скоро се удвостручио у односу на раст имовине и обавеза, каже BCRD.
То указује да је раст који је доживео овај сектор био заснован, у релативном смислу, на улагању сопствених средстава субјеката финансијског посредовања, што је допринело већој заштити средстава штедиша и макропруденцијалним и финансијским условима стабилности финансијског система.
Солвентност
Од марта 2024. године, индекс регулаторне солвентности износио је 17,6%, што је више од минималних 10% колико захтева Закон о монетарној и финансијској политици, будући да финансијски систем одржава вишак капитала од 174.952 милиона динара.
Суфицити би били довољни да одрже регулаторну солвентност изнад потребног минимума од 10%, чак и у неповољним хипотетичким сценаријима у којима доминиканска економија бележи нижи међугодишњи реални раст од пројекција садржаних у монетарном програму, што истиче тренутну отпорност система у симулираним сценаријима економског утицаја.
Висококвалитетни кредитни портфолио
Једва да бележи стопу кашњења у плаћању од 1,3% (1,2% за подсектор вишеструких банкарских послова), док одржава укупан нето раст од око 297 милијарди динара, односно 17,4%, од јуна 2023. до јуна 2024. године, у комбинацији са резервама од 2,4 динара за сваки 1 динара доспелог портфолија.
Мере ликвидности које је усвојио Монетарна комисија и спровела Централна банка 2023. године у укупном износу од 205.377 милиона бразилских долара (око 3% бруто домаћег производа), од чега је, закључно са крајем јуна 2024. године, пласирано 30.328 кредита у укупном износу од 198.781 милион бразилских долара.
