Раул Овале је рекао да је грађевински сектор најважнији у смислу доприноса расту земље и један од највећих у целом региону.
САНТИЈАГО– Економисти Магин Дијаз и Раул Овале упозорили су јуче да ће ослобађање 35 милијарди пезоса које је одобрио Монетарни одбор за изградњу и куповину стамбених објеката постићи само привремено смањење каматних стопа, а не дугорочно.
„Стопе у сектору ће пасти барем на неко време, али 2023. године, до јуна, програм који је најављен није био 35 милијарди дијабетичких долара, већ 94 милијарде дијабетичких долара, што је било више него двоструко веће, и тада су стопе пале на 6 месеци, а онда су морали да повуку повећање“, објаснио је Овале држећи предавање „Перспективе економије без реформи: Кључни изазови грађевинског сектора“, које је организовало Удружење промотера и градитеља Цибаоа (Апрочовићи).
Он је изнео мишљење да ће, како би дошло до смањења, Централна банка Доминиканске Републике морати да прошири обим програма који је управо најављен, а који се састоји од ослобађања средстава из законске резерве како би се подстакао раст грађевинског сектора.
Магин Диаз, Санди Родригуез и Раул Овалле. Фидел Перез/El Inmobiliario.
Са своје стране, Магин Дијаз је сматрао да, с обзиром на тренутну економску ситуацију, каматне стопе могу пасти само шест месеци. „Каматне стопе неће пасти. Пашће шест месеци сада, а онда морају да порасту јер Централна банка мора да уравнотежи економију са дефицитом од 300 милијарди динара сваке године“, изјавио је економиста.
Додао је да каматне стопе могу привремено пасти када Централна банка интервенише, али да се након тога морају вратити на равнотежу високих каматних стопа.
Анализирајући економске изгледе земље у одсуству пореске реформе, Дијаз је изјавио да „постоји ризик да ће јавне инвестиције наставити да опадају. Другим речима, постоје последице“, рекао је.
Добри изгледи
Овале је објаснио да су добре вести за земљу прогнозе ММФ-а да ће раст Доминиканске Републике достићи око 5,1%, што ће јој омогућити да задржи позицију седме највеће економије у региону.
Што се тиче грађевинског сектора, објаснио је да је позитиван аспект то што је, према извештајима Централне банке, то и даље трећи најбрже растући сектор током првих месеци године.
„И скоро се вратило тренду раста, али без сумње, када процењујете податке из месеца у месец, почињете да примећујете извесно успоравање“, прокоментарисао је.
Он је навео да је крајем прошле године грађевински сектор Доминиканске Републике чинио 14,7% бруто домаћег производа (БДП). „После Панаме, то је највећи у региону Латинске Америке, а ако бих га посматрао номинално, што је близу 17 милијарди долара, то је више од целокупног БДП-а Јамајке и више од комбинованог БДП-а грађевинских сектора Панаме, Костарике и Никарагве. Другим речима, то је најважнији сектор у смислу његовог доприноса расту наше земље и један од највећих у целом региону.“.
Сантијагов потенцијал
Он је истакао да регион Сибао представља скоро 40% целокупног БДП-а грађевинарства Доминиканске Републике, док хипотекарно кредитирање расте за 14% у северном региону, а стопа кашњења је близу историјски најнижег нивоа.
„У случају кредита грађевинарима, видимо да кредити купцима у региону Сибао расту за скоро 67%. На националном нивоу расту за око 30%, што значи да у региону Сибао расту двоструко брже“, истакао је специјалиста.
Рекао је да постоји потражња која оправдава овај огроман раст који се дешава у региону Цибао.
Догађају, одржаном у Конгресном центру UTESA, присуствовало је више од 200 пословних људи и представника грађевинског сектора у северном региону.
Спонзорисали су га Банцо Популар, Банресервас, Асоциацион Популар де Ахоррос и Престамос, Асоциацион Ла Национал де Ахоррос и Престамос, Групо Тхеррестра, Асоциацион Цибао де Ахоррос и Престамос, Групо Естрелла, између осталих.
