Преузето из Листин Дневника
Многи грађани, углавном становници иностранства, имају сукобе, чак и долазе до судова, са људима којима су веровали и оставили им домове да се брину о њима, јер нису желели да их издају због негативних искустава са којима су се суочили у прошлости.
Многи власници кућа и други власници имовине кажу да су оставили породице које живе у својим домовима без плате, а уз то преузимају трошкове воде и струје, осим кабловских услуга, јер је то њихова лична ствар.
Али ако у некретнини постоје стамбени телефони регистровани на име власника, њихова је одговорност да плате тарифе које наплаћују телефонске компаније.
Погођени су изјавили да је траума коју су доживели и настављају да доживљавају суморна, заморна и стресна, чак изазивајући депресију, патњу и анксиозност код многих од њих.
„Сећам се да смо се пре 12 година мој муж, моје троје деце и ја преселили у иностранство, и како кућа не би била празна, пустили смо човека који је у то време имао троје деце и његову партнерку да живи тамо“, препричава рачуновођа Јозефина Амаранте. Такође је поменула да су она и њен муж били одговорни за плаћање рачуна за воду, струју и фиксни телефон, и да су му чак слали одећу, а понекад и новац, и помагали деци пара око студија.
Драма
Драма је почела пре две године када су она и њен муж одлучили да се врате у земљу, али су њихова деца више волела да остану у Сједињеним Државама.
Разговарали су са паром који је живео бесплатно у њиховој кући и рекли им да ће се поново уселити, помоћи им да пронађу кућу за изнајмљивање и покрити депозит и тромесечну кирију унапред.
„Човек нам је рекао да лудимо, да тих 12 година неће бити узалуд потрошено и да им морамо пронаћи погодности које заслужују“, објаснио је.
Жена каже да је та особа тражила адвоката и тужила их на радном суду, тврдећи да је радио као чувар у њеној кући 15 година.
Исплата новца
Додали су још три године на 12 година колико је живео бесплатно.
Нагласио је да су им након преговора дали 400.000 пезоса да напусте имање како би га поново могли заузети.
„Било је досадно, ужасно, али је служило као искуство учења. Следећи пут када одлучимо да живимо ван земље, осим ако се не ради о блиском рођаку, радије бисмо да се кућа сруши него да неко други живи у њој, а не бисмо је ни издавали“, нагласила је.
